sociologija

Quiz by iuk
Rate:
Last updated: June 25, 2023
You have not attempted this quiz yet.
First submittedJune 16, 2023
Times taken16
Average score23.1%
Report this quizReport
60:00
The quiz is paused. You have remaining.
Scoring
You scored / = %
This beats or equals % of test takers also scored 100%
The average score is
Your high score is
Your fastest time is
Keep scrolling down for answers and more stats ...
1. Социологија је :
Општа, теоријска и основна (фундаментална) наука о друштву схваћеном као свеукупности друштвених појава, односа, деловања и понашања
Наука о друштву
Наука која проучава колективне друштвене појавe
Наука која истражује посебне стране људског живота
2. Друштво је:
Сваки облик повезивања појединаца или група
Релативно уређена и трајна (структурисана) скупина друштвених појава, тј. целина друштвених деловања и понашања, друштвених односа, друштвених група, организација и установа
Релативно стабилан однос који све елементе повезује у једну трајну и уређену целину
Елемент друштвене основе
3. Функционалистичке теорије полазе од
Организма
Облика
Улоге (функције)
Структуре
4. Ко је творац социометрије?
Огист Конт
Јакоб Морено
Карл Маркс
Херберт Спенсер.
5. Четири главне димензије глобализације су:
Светске капиталистичке економије, систем националних држава, светски војни поредак, међународна подела рада
Међународна подела рада, међународни монетарни фонд, светска банка, међународна банка за обнову и развој.
. Капитал, знање, технологија, економски потенцијали
Природни ресурси, енергија, сировине, витална популација
6. Тврдњу да се светско становништво повећава по геометријској прогресији изрекао је:
Маркс
Малтус
Морган
Макијавели
7. Шта је друштвена појава?
Друштвни однос и повезивање појединаца у друштвеном деловању.
Свако деловање и понашање појединаца или група које је непосредно или посредно повезано са деловањем и понашањем других појединаца и група
Колективне творевине друштвеног живота
Друштвено деловање и понашање појединаца
8. Урбанизација је:
Врхунска елитна култура
Урбана култура
Масовна култура
Процес ширења градског начина живота на сеоски простор
9. Друштвено деловање је:
Шири појам од рада
Ужи појам од рада
Исто што и рад
Сврсисходна пракса, којом човек производи себе као културно и историјско биће.
10. Сродничке групе су:
Групе које настају заједничким обављањем сродних друштвених улога
Етничке заједнице, племе, род, нације
Породица, род, братство
Класе, слојеви, елите
11. Друштвена моћ је:
Владавина већине у интересу већине
Темељ савремене демократије
Друштвено установљена неједнака могућност појединаца и група да доносе одлуке од интереса не само за себе него и за друге.
Однос неједнаких могућности индивидуалног, заједничког или колективног присвајања, коришћења и располагања ограниченим природним и друштвено-културним добрима
12. Шта је симбол?
Једна организациона појава
Људска замисао, наша пројекција да у чулним предметима видимо још и нешто друго
Свеколико људско понашање
Својства предмета која људи произвољно намећу.
13. На чему се заснива императивни морал?
Ауторитету прописа и дужности
Ауторитету обичаја, традиције
Храбрости, верности, искрености
Нових вредности у култури.
14. Етничке заједнице су:
Народ и нација
Човечанство
Трајне и вишефункционалне глобалне друштвене скупине, које историјски настају заједничким животом на некој територији
Хорда, род и племе
15. Шта се подразумева под „технолошким друштвом“?
Савремено, високо развијено индустријско и постиндустријско друштво које се темељи на модерној техници и технологији која је овладала свим друштвеним областима
Скуп техничких достигнућа и практичних искустава
Високо развијено друштво са модерном техником и технологијом
Универзални друштвени преокрет у развоју производних снага.
16. Према облику владавине државе могу да буду:
Просте и сложене
Монархије и републике
Демократске и аутократске
Робовласничке, феудалне, грађанске, социјалистичке
17. У којем типу друштва су знање и информација основни покретачи друштвеног развоја:
Постиндустријском
Занатском
Индустријском
Прединдустријском
18. По узроцима, последицама и облицима испољавања могу се разликовати следеће врсте друштвених промена:
Према квантитету: раст и опадање
Према квантитету, квалитету и према вредности
Према вредностима: прогрес и регрес
Према значају и брзини
19. Историјска подела рада своди се на:
Појаву земљорадњe
Издвајање занатства
На појаву земљорадње, издвајање занатства од пољопривреде и појава трговине
На општу и појединачну поделу рада.
20. Село је:
Друштвено просторна скупина која историјски настаје обликовањем првих сталних насеља
Насеље у коме је искључиво пољопривредно становништво
Насеље испод 5.000 становника
Густо насељена места у којима преовладавају примарни односи
21. Држава је:
Резултат сагласности људи који живе на одређеној територији
Најважнија политичка институција којом се штити постојећи друштвени поредак и усмеравају друштвени процеси
Институција којом се неко становништво „ држи“ на одређеној територији.
Производ рационалног друштвеног уговора
22. Општи услов настанка класа је:
Приватна својина над средствима за производњу
Друштвена подела рада
Развој производних снага.
Развој производних односа
23. Кључни појмови стратификацијског модела структуре друштва су:
Политички (разликовање према моћи)
Друштвена улога и друштвени положаj
Економски (разликовање класа према богатству)
Културни (разликовање према угледу).
24. Ко је увео упоредни метод у социологију?
Емил Диркем
Огист Конт
Карл Маркс.
Аристотел
25. Шта је друштвена улога?
Место које појединац заузима на хијерархијској лествици
Врста деловања и понашања која се одвија на очекивани начин по унапред усвојеном културном обрасцу
Улога у друштвеним организацијама и институцијама
Главна аналитичка категорија функционалне анализе
26. Политички покрети су:
Групе усмерене само на побољшање друштвеног живота.
Групе за притисак
Од странака шире и мање организоване групације политички активних ради остваривања заједничког политичког интереса
Исто што и политичка партија
27. Шта је елита?
Велика група људи међусобно повезаних начином производње и местом у расподели вишка вредности
Мала група изабраних која заузима врхунске (водеће) положаје и влада осталом већином (масом) друштва.
Група која је међусобно повезана сталешким, верским и обичајним нормама
Друштвени слој који сарађује са другим слојевима у друштву
28. Уметност је :
Стварање нових културних вредности.
Преношење културног наслеђа са једне генерације на другу
Средство за пропагирање политике
Важан облик човекове стваралачке способности и могућности естетског доживљавања света
29. Нација је:
Друштвена заједница биолошких средина
Ништа друго него народ
Етничка заједница грађанског друштва која настаје са формирањем јединственог тржишта, суверене политичке, правне организације и изразите културне самосвојности.
Етничка заједница биолошких средина
30. Монотеистичке религије су:
Јеврејска религија и ислам
Хришћанство и ислам.
Будизам и ислам
Јеврејска религија, будизам, хришћанство и ислам
31. Метод (грчки methodos) је:
Начин – пут.
Садржина
Облик
Мера
32. Формалистичке теорије полазе од:
Структуре
Организма
Облика
Функције
33. Оснивач позитивистичке социологије је:
Емил Диркем.
Сен Симон
Огист Конт
Херберт Спенсер
34. Политика је:
Вештина управљања друштвом – посредством специфичних јавних установа и организација.
Yсмеравање садржаја средстава за информисање
Немилосрдна борба за власт
Елемент друштвене основе
35. Стратификацијски модел структуре друштва утемељио је:
Вебер
Тенис
Конт
Мертон
36. Бирократија је:
Класа
Установа
Каста
Слој
37. Табу је:
Строга забрана која се сматра светом и надприродном
Тајанствена родбинска или братска веза
Обредни предмет који има заштитну моћ
Систем одговарајућих веровања и обичаја
38. Према основним функцијама у институционалном систему разликују се следеће врсте друштвених установа
Брак и породица, држава и политичке странке
Природно-репродуктивне, економске, политичке и културне
Газдинства, држава, школе, цркве.
Породица, предузећа, школе
39. Организациона структура сваке партије (странке) садржи:
Идеологију, политички програм и статут
Формална организација, идеологија и величина странке.
Политички програм, начин деловања
Идеолошка усмерења, статут, тип унутрашњег односа, масовност
40. Становништво је:
Скуп људи који карактерише исти језик и економска повезаност.
Скуп људи који у неком времену насељава неку одређену територију и на њој организује свој друштвени живот
Скуп људи који насељава неку територију
Скуп људи који у неком времену организује свој живот
41. Функционалне групе чине:
Појединци са сличним друштвеним положајем (класе, слојеви, елите)
Етничке групе.
Сродничке групе
Појединци који обављају сродне друштвене улоге (професионалне, економске, политичке, верске скупине)
42. Непосредни узрок који производи и одржава класе у друштву:
Приватна својина над средствима за производњу
Политички интереси.
Подела рада на умни и физички
Друштвена подела рада
43. Облици и врсте друштвене покретљивости су:
Хоризонтална, вертикална и просторна покретљивост
Хоризонтална и вертикална покретљивост
Унутар генерацијска и међугенерацијска покретљивост.
Индивидуална и групна покретљивост
44. Екологија је:
Биолошка и социолошка научна дисциплина која проучава односе биолошких организама и врста односно човека, друштвених група и заједница са природном околином.
Биолошка дисциплина
Биолошка и социолошка научна дисциплина која проучава човека и друштвене групе
Социолошка и биолошка дисциплина
45. Друштвена структура је:
Релативно стабилан однос који све елементе повезује у једну трајну и уређену целину
Увек више него прост збир елемената
Збир елемената друштва који у себе укључују и правило његовог повезивања
Релативно стабилан склоп односа између елемената из којих се једно друштво састоји, која све елементе повезује у једну уређену и трајну целину
46. Битне димензије сваког глобалног друштва су:
Функционална и историјска.
Производно-репродуктивна регулатива (правна и културно-духовна)
Хијерархијска, територијална и историјска
Функционална (хоризонтална), слојно-вертикална (хијерархијска), просторна (територијална) и временска (историјска)
47. Породица је:
Друштвена призната веза између мушкараца и жена
Примарна људска заједница
Трајна друштвена скупина која историјски настаје на одређеној територији
Примарна био-психо-социјална заједница родитеља и њихове (рођене или усвојене) деце.
48. Верска секта је:
Верска заједница чијим се чланом постаје рођењем
Мања верска заједница одвојена од званичне цркве и њеног учења
Верска заједница чијим се чланом постаје добровољно
Покрет верника који се слаже са одређеним поставкама цркве
49. Мит је:
Својеврстан облик филозофије, облик поетског казивања као и облик моралне праксе
Специфичан облик филозофије
Легенда, величана прича
Рационално мишљење о свету.
50. Социологија као засебна друштвена наука појављује се:
У социјализму.
Средином 19. века
У средњевековном периоду
У античком периоду
51. Савремене социолошке теорије су:
Функционализам, структурализам и марксизам
Натуралистичке, формалистичке, функционализам, структурализам и марксизам
Функционализам и структурализам
Функционализам и марксизам
52. Непосредни чиниоци производње су:
Човек са својим знањем и искуством и људски друштвени рад, средства за рад, предмет рада
Средства за производњу, производни односи, човек са својим знањем и искуством
Човек са својим знањем и искуством и производни односи
Човек са својим знањем и искуством и људски друштвени рад, средства за рад, предмет рада и производни односи.
53. Уобичајено је да се целокупни историјски развој, према технолошком критеријуму дели на три периода:
Индустријски, постиндустријски и информатички период.
Занатски, мануфактурни и информатички период
Прединдустријски (аграрни), мануфактурни и индустријски период
Прединдустријски (аграрни), индустријски и постиндустријски период
54. Према начину успостављања, уређивања и одржавања односа међу супружницима брак може да буде:
Обичајни, црквени, грађански и фактички
Обичајни, црквени, грађански, антички и моногамни.
Групни, полигамија, моногамни
Обичајни и моногамни
55. Народ је:
Друштвена заједница биолошких средина
Скупина већег броја племена која нису собом повезана међусобним сродством него заједничким животом на одређеној територији, а у дужем периоду заједничке историје формира се заједничка култура (језик, вера, обичаји, морал).
Етничка заједница првобитног, предцивилизацијског друштва
Етничка заједница грађанског друштва
56. Појам "заједнице" први детаљно образлаже:
Фердинанд Тенис
Емил Диркем.
Херберт Спенсер
Огист Конт
57. Град је:
Густо насељено место у коме преовлађују примарни односи
Насељена места са преко 10.000 становника.
Густо насељена места са већим бројем становника (углавном непољопривредника)
Насеље у коме је искључиво непољопривредно становништво
58. Свака национална култура представља организациону целину састављену од следећих елемената:
Погледа на свет и вредносног система
Погледа на свет, вредносних система, језика и институција.
Погледа на свет, вредносних система и оријентација, институција, језика и материјалне области
Погледа на свет и језика
59. Најзначајније хришћанске религије су:
Протестантизам и православље
Православље и католичанство
Православље, католичанство и протестантизам
Католичанство и протестантизам
60. Традиционални морал се заснива на:
Храбрости, верности, искрености, скромности
Ауторитету прописа и дужности.
Личној користи
Ауторитету обичаја, традиције
61. Врхунска култура се одликује:
Оригиналношћу, непоновљивошћу, духовношћу, елеганцијом, стваралачком иновацијом.
Стваралачком иновацијом, оригиналношћу
Стваралачком иновацијом
Оригиналношћу, духовношћу
62. Социолошки закон се дефинише као
Објективност и систематичност
Објективност, прецизност, систематичност.
Објективност (поузданост), прецизност, систематичност и општост
Језички прецизан и логички исправан став о објективно постојећим, општим, нужним, суштинским и релативно сталним везама и односима међу друштвеним појавама
63. Подручје рада "царством нужности" је назвао:
Карл Маркс
Емил Диркем
Хегел
Херберт Спенсер
64. Аутократија је:
Темељ савремене демократије
Владавина већине у интересу већине
Самовлада појединца или мале групе људи над целим друштвом.
Установа која штити општи интересе целине друштва
65. Постоје две врсте религија:
Јеврејска религија и будизам
Политеистичке и монотеистичке
Јеврејска религија и ислам.
Хришћанство и ислам
66. Основни типови морала су:
Императивни и делотворни
Морал врлина, традиционални и стваралачки.
Традиционални, утилитаристички, морал врлина, императивни, стваралачки
Традиционални и стваралачки
67. Шта је општи симбол економске моћи:
Углед
Знање и углед
Знање
Својина и новац
68. Са индустријском револуцијом остварује се:
Превласт градова над селима
Превласт ручног над машинским радом
Изједначавање положаја града и села
Превласт села над градовима
69. Који је мислилац сматрао да је добра власт само она која не влада у свом него у општем интересу:
Тенис
Аристотел
Михелс
Фихте
70. Друштвене групе су:
Скупине људи који имају сличне интересе и вредности
Међусобно повезане скупине људи
Релативно трајне скупине људи, међусобно повезаних заједничким друштвеним деловањем, пореклом и друштвеним положајем.
Релативно трајне скупине људи
71. Вертикална покретљивост је:
Индивидуална (појединачна) пресељавања, односно спонтана.
Пресељавање становништва са једне на другу територију
Померање појединаца и група по хијерархијској лествици друштвеног положаја
Појединачна и групна пресељавања становништва
72. Православна црква одликује се:
Папским апсолутизмом
Аутокефалношћу
Саборношћу и аутокефалношћу
Централизмом
73. Масовну културу одликује:
Естетска форма
Непоновљивост и оригиналност
Репродуктивни карактер, садржај, постаје роба доступна свима.
Стваралачка иновација
74. Термин "субкултура" увео је:
Хјум
Хердер
Коен
Паскал
75. Морал врлина заснива се на:
Личној користи
Ауторитету обичаја
Моралној тежњи
Ауторитету прописа и дужности.
76. Вертикална друштвена покретљивост може да буде:
Унутаргрупна и унутаргенерацијска.
Узлазна и силазна
Индивидуална
Групна
77. Основни предмет социологије је:
Друштвено деловање
Свеукупност друштвених појава (односа, деловања и понашања) тј. друштво у најширем смислу
Друштвено понашање
Друштвени односи.
78. У савремена социолошка становишта убрајају се:
Натуралистичка, формализам, функционализам, структурализам и марксизам
Функционализам и структурализам
Функционализам, структурализам, савремени марксизам, критичка социологија, социјална феноменологија, симболички интеракционизам.
Функционализам и марксизам
79. Стратификацијски модел формира се на основу:
Имовног стања, друштвене моћи и угледа
Знања и вештина
Положаја и угледа
Богатства и утицаја
80. Културно-историјске скупине чине:
Групе са сличним друштвеним положајем (класе, слојеви, елите)
Сродничке групе, просторне
Етничке заједнице (племена, народи, нације).
Групе које настају заједничким обављањем сродних друштвених улога (професионалне, економске, политичке, верске скупине)
81. Шта је то својина:
Једна организациона појава
Однос неједнаких могућности индивидуалног, заједничког или колективног присвајања, коришћења и располагања ограниченим природним и друштвено-културним добрима
Могућност заједничког друштвеног деловања, у складу са потребама, интересима и вредностима
Друштвено установљена неједнака могућност појединаца и група да доносе одлуке од интереса не само за себе него и за друге
82. Ко су најзначајнији представници конзервативног схватања елите:
Рајт Милс
Карл Манхајм и Јозеф Шумпетер
Рејмон Арон и Сузана Келер.
Вилфредо Парето и Гаетано Моска
83. У оквиру социологије, која два комплементарна приступа постоје?
Позитивистички и функционалистички
Рационалистички и дијалектички
Макросоциолошки и и микросоциолошки
Марксистички и формалистички.
84. Која су два основна предмета проучавања макросоциологије?
Друштвене промене и друштвени развој
Друштвено понашање и друштвено деловање.
Друштвени односи и друштвене интеракције
Проучавање глобалне друштвене структуре (друштвеног система) и глобалних друштвених промена
85. Шта проучава микросоциологија?
Друштво као целину друштвених појава
Друштвену структуру и друштвене промене
Међуљудске односе (социјалне интеракције) унутар малих друштвених група, културне обрасце који осмишљавају и уређују међуделовање појединаца и одређују тип друштвености примарних група
Друштвени развој и друштвене организације.
86. Које су основне фазе у поступку научног истраживања?
Одређивање предмета истраживања, доказивање почетне хипотезе
Посматрање, разговор, социометрија
Постављање хипотеза, проверавање хипотеза, доказивање
Прикупљање података, сређивање података.
87. Која се два метода најчешће примењују у социологији?
Упоредни метод и анализа садржаја
Посматрање и разговор
Посматрање и упоредни метод
Мерење и статистички методи.
88. Како се дефинише посматрање као метод за прикупљање података?
Основни метод за прикупљање података о друштвеним појавама путем њиховог непосредног чулног опажања
Прикупљање података у научне сврхе
Посматрање онога што нас непосредно интересује.
Прикупљање података о актуелним питањима
89. По чему се научно посматрање разликује од обичног посматрања?
Поузданије је и прецизније
Систематичније је и унапред одређенo
Организовано је и доследно.
Одвија се по унапред утврђеном плану и са унапред одређеним циљем
90. Која су два основна типа разговора?
Интервју, анкета
Директно и индиректно
Са и без учествовања
Појединачно и масовно.
91. Класификација је:
Квантитативно означавање појава на основу прецизно утврђених правила
Логичка радња којом се једна група појава дели на врсте међусобно сродних појава
Мерење друштвених односа и веза у малим групама
Квантитативна техника којом се описује учесталост јављања друштвених појава.
92. Која три нивоа примене упоредног метода у социологији постоје?
Кад се упоређују варијетети једне појаве у оквиру једног друштва, кад се једна појава упоређује са истом појавом у другом друштву истог нивоа развијености, кад се упоређују исте или сродне друштвене појаве у разним друштвима
Директан, индиректан, општи
Примаран, секундаран, терцијаран
Општи, посебни, појединачни
93. Мерење је?
Квантитативно означавање појава на основу прецизно утврђених правила
Учесталост јављања једне појаве
Логичка радња којом се једна врста појава дели на врсте
Техника за описивање друштвених веза и односа у групама.
94. Ко заступа критичко становиште да социологија треба да буде идејна полуга за рационално мењање постојећег друштва?
Позитивизам
Структурализам
Функционализам
Марксизам
95. Који теоретичар је своју социологију назвао "разумевајућом" социологијом?
Огист Конт
Рајт Милс.
Карл Маркс
Макс Вебер
96. Рајт Милс се сматра заговорником које социологије?
Феноменолошке социологије
Критичке социологије
Марксистички оријентисане социологије
Структуралистичке социологије
97. Који теоретичар наглашава друштвено-техничку страну поделе рада?
Платон
Маркс
Диркем
Конт
98. Који теоретичар наглашава друштвено-класну димензију рада?
Вебер
Диркем
Маркс
Платон
99. Шта је то друштвена производња?
Ништа друго до сам рад
Рад којим се пружају материјалне и нематеријалне услуге
Стварање материјалних добара у друштвеном процесу
Сврсисходно друштвено деловање којим људи прилагођавају природу својим потребама и стварају материјална добра или утичу на друге људе пружајући им материјалне и нематеријалне усуге
100. Шта означава менаџмент?
Изналажење најефикаснијих средстава да би се остварили пословни циљеви
Организовање сарадника и управљање акцијама.
Вештину управљања или руковођења која се огледа у комбиновању чинилаца производње ради остваривања постављених циљева
Руковођење у друштвеном процесу ради извршавања и остваривања постављених задатака
101. Која су два основна облика друштвене репродукције?
Робни и производни
Натурални и робни
Производни и потрошачки
Примарни и секундарни
102. Која два својства има роба?
Употребну вредност и вредност
Прометну вредност и потрошачку вредност
Прометну вредност и употребну вредност
Вредност и тржишну вредност
103. Шта је то новац?
Платежно средство
Општи еквивалент у робној размени.
Специфична роба која добија привилеговану друштвену функцију да на тржишту мери и изражава вредност сваке друге робе и у робној размени има улогу општег еквивалента
Средство промета
104. Које су функције новца?
Мера вредности, платежно средство
Средство промета, мера вредности, светски новац
Мера вредности, прометно средство, платежно средство, благо и светски новац
Платежно средство, средство промета
105. Шта је то популациона политика?
Усмеравање процеса наталитета и морталитета са расположивим природним и друштвено-економским условима.
Скуп мера којима друштво усмерава свој демографски развој. То су мере којима се усклађују природно и механичко кретање становништва са општим развојним циљевима и расположивим природним и друштвено-економским условима за пристојан живот људи.
Остваривање склада између природе и друштв
Обнављање (репродукција) становништва
106. Како се назива наука која проучава будућност људских друштава?
Екологија
Генетски инжењеринг
Футурологија
Научна Фантастика.
107. Статусне групе чине:
Професионалне групе, економске групе, политичке групе, верске скупине
Класе, слојеви, елите
Породица, род, братство
Племена, народи, нације
108. Групе се, према присности међу члановима групе, деле на:
Ауторитарне и егалитарне
Примарне и секундарне
Затворене и отворене
Скупове и заједнице
109. Која су три облика етничког груписања?
Tериторијалне заједнице, суседске групе, народ.
Класе, слојеви, елите
Породица, род, братство
Племе, народ, нација
110. Брак се кроз историјске облике јављао као:
Обичајни, групни, моногамни
Обичајни, полигамија, моногамија.
Црквени, грађански, фактички
Групни брак, полигамија, моногамни брак
111. Својина, према објекту поседовања, може бити:
Лична, државна
Приватна, групна
Над предметима за личну потрошњу (лична својина) и над средствима за друштвену производњу
Друштвена и државна.
112. Који су то нови друштвени покрети?
Антинуклеарни, еколошки, расни.
Еколошки, студентски, антинуклеарни, женски, омладински, мировњачки
Раднички, расни, антинуклеарни
Либерални, национални, студентски, мировњачки
113. Шта је то друштвена покретљивост?
Усвојени начин друштвеног деловања који је значајан за одржавање и функционисање друштва
Све измене улога и положаја појединаца и група у оквиру неке структуре, при чему мрежа улога и положаја остаје непромењена
Функционално самостална и релативно стабилна целина друштвеног деловања и односа појединаца и група
Индивидуална и групна померања појединаца и група
114. Дефинишите шта је то друштвени напредак или прогрес:
Друштвени развој који је усмерен према циљевима и фундаменталним вредностима човековог друштвеног живота
Свако напредовање појединаца или група на хијерархијској лествици угледа и моћи
Универзални друштвени преокрет у развоју производних снага и целокупне производне технологије.
Устаљен начин вршења друштвеног деловања које је значајно за функционисање и одржавање друштвеног поретка
115. Који теоретичар је сматрао да је човек зоон-политикон?
Диркем
Платон
Кант
Аристотел
116. Тотем је:
Постојање тајне, невидљиве силе која повезује све предмете и бића у природи
Мистериозна, тајанствена родбинска или братска веза између групе људи једног племена и заједничког претка од кога се води порекло
Строга забрана која се сматра светом и натприродном и коју прате одлучне санкције
Култ – предмет обожавања и приношења жртава.
117. На чему се заснива Католичка црква?
Принципу централизма и папског апсолутизма
Саборношћу и аутокефалношћу
Аутокефалношћу и централизму.
Саборношћу и папском апсолутизму
Comments
No comments yet